Ivan V

In new #stripprefiks we have a great collab between @ivanvrough and @holographings in comic 'Princip'!! 💥💥💥 #hrvatskiautorskistrip #stripovibalkan #indiecomic #indiecomicsart

Šabuteova adaptacija definitivno nije iscrpna. Najočigledniji primer toga je, recimo, izostatak najvećeg broja gemova (brodskih poseta), kojih u izvornoj knjizi ima devet, dok Šabute prikazuje samo poslednja tri. Pritom, Ismailovo filosofiranje je drastično svedeno, gde je i on sam u biti samo sporedni lik sa ne mnogo iskustva. To se vidi i vizuelno – Šabute Ismaila predstavlja kao glatko obrijanog momčića sa gotovo uvek nevinim, prestravljenim pogledom. Za razliku od njega, likovi kao što su, recimo, Taštego, Fedala, Starbak – ili, realno, skoro svi ostali – imaju neuredne kose, masu bora ispod očiju i na čelu, rošave ruke, rane po licu, posekotine po prstima i manjak zuba. I dakako, poglede koji prodiru pravo u dušu. ✍🏽: Ivan Veljković @ivanvrough 🖼️: @besnakobila_bd 🎨: Kristof Šabute @christophechaboute O Šabuteovom Mobiju Diku čitajte više na casopiskus.rs !

Ne postoji generacija u zadnjih dvestotinak godina a da barem na neki način nije ukačila „Mobija Dika”, roman izvanrednog Hermana Melvila koji je postao deo svetske književnosti maltene od svojih ranih dana. Melvil je uspešno kombinovao svoje iskustvo na moru sa poznatim onovremenim pričama, poput lova na izvesnog kita po imenu Moka Dik i potapanja američkog kitolovačkog broda Eseks, za koje je upravo jedan kit bio zaslužan. Melvil je mudru, setnu i filosofsku prozu povezao sa vrlo opširno (i bez cenzure, barem u originalnom rukopisu) opisanim lovom na kitove i žetvu istih zarad dobijanja važnih namirnica poput spermaceta. Time je stvorio vanvremensko delo koje je zrelo za adaptaciju, reinterpretaciju, pa i parodiju. Štaviše, garantujem da ste odgledali najmanje jedan crtani film koji ili direktno prepričava priču, ili je parodira sa sopstvenim belim kitom. ✍🏽: Ivan Veljković @ivanvrough 🖼️: @besnakobila_bd 🎨: Kristof Šabute @christophechaboute Više o Šabuteovom „Mobiju Diku” čitajte na casopiskus.rs !

„Čajna ceremonija je promenila način na koji razmišljam – to mi se kod nje najviše dopada”, Sofia Mosiondz, praktikant Puta čaja, naša aprilska sagovornica. Intervju pročitajte na casopiskus.rs ! ✍🏽: Ivan Veljković @ivanvrough 📸: Sofia Mosiondz @maimaisado , lična arhiva

Različiti segmenti kultura sa Dalekog istoka polako pronalaze put i u našem dvorištu. Tu dakako spada i japanska čajna ceremonija, vrlo cenjena širom sveta u gotovo svim svojim oblicima. Pratioci Puta čaja i u Beogradu počinju da privlače pažnju svojim veštinama koje se, kako će i sami naglasiti, grade ceo život. Ovog aprila, imamo čast da nas u Put čaja uputi Sofia Mosiondz, praktikant iz Moskve koja od 2023. godine živi u srpskoj prestonici. ✍🏽: Ivan Veljković @ivanvrough 📸: Sofia Mosiondz @maimaisado , lična arhiva Intervju pronađite na casopiskus.rs !

Crvenu figuru pronalazi Alu, dogonski lokalac iz Malija, na svom putu nabavke meda za prodaju na lokalnoj pijaci. Do pronalaska figure ne bi ni došlo da lokalni islamisti nisu napali mladića i razneli u paramparčad obližnji baobab, unutar čijih korena se pomenuta figurica i nalazila. Na predlog starijih, Alu odnosi figuru kod jednog hogona, lokalnog starca i intelektualca, koji se priseća kako je istu tu figuru njegov otac prodao kolonistima pred oslobođenje Malija, i kako ju je on lično prokrijumčario iz kamiona i sakrio u taj baobab. Nekako kontra očekivanjima, hogon instruira Alua da figuru odnese u Luvr, gde bi bila izložena uz njenog parnjaka. Daje Aluu izvesnu sumu novca i naglašava mu da mora stići do Pariza, kako zna i ume. ✍🏽: Ivan Veljković @ivanvrough 🎨: Kristijan Luks 🖼️: @najkula_stripovi Više o strip albumu „Crvena figura plodnosti” čitajte na casopiskus.rs !

Strip album „Crvena figura plodnosti” izvorno su izdali „Futuropolis” i Muzej Luvr (za naše izdanje zaslužna je @najkula_stripovi ). Priča se prostire na dva kontinenta. U Evropi, dvoje zaposlenih u Luvru, konzervacionista i ekspert Klod i radiološkinja Kler, imaju filozofsko-etičku minidiskusiju o tome da li treba ulagati trud u prezerviranje umetničkih dela umesto u ispomoći afričkim migrantima koji su primorani da obitavaju u šatorima dok im se situacija ne reši – na ovaj ili onaj način. Lokalni ekstremni desničari ih neretko gnjave i ponižavaju dok dobri samarićani pokušavaju da im olakšaju ostanak, učeći ih francuski i donoseći im ono malo doniranih namirnica i potrepština. Klod je konkretno inspirisan, maltene zanesen, tzv. „primitivnom umetnošću” Afrike, pogotovo jednom crvenom figurom koja nalikuje trudnici. ✍🏽: Ivan Veljković @ivanvrough 🎨: Kristijan Laks 🖼️: „Najkula” Više o „Crvenoj figuri plodnosti” čitajte na casopiskus.rs !

Svi heroji su na okupu, gde bezmalo vidimo najmanje dva različita Supermena, više različitih članova Bet-porodice, te stare Čarltonove junake, poput Plave Bube i Upitnika, kao i Mlade Titane, Autsajdere, Patrolu prokletih, te heroje iz budućnosti, tj. članove Legije superheroja, ali i heroje prošlosti poput Lake čete, Crnih sokola, i kauboja kao što su Džona Heks, srednjovekovni demon Etrigan, a u par kadrova se nađe i (tada vrlo svež) Džon Konstantin. Čak vidimo i junake od pre desetina hiljada godina, proistekle među prvim hominidima. I svi su tu zarad jedne svrhe – zaustaviti Osmatračevog brata, Antiosmatrača, da u potpunosti uništi materiju i da resetuje univerzum gde on vlada kao nadmoćno biće. ✍🏽: Ivan Veljković @ivanvrough 🖼️: @carobna_knjiga 🎨: Džordž Perez Prikaz strip serijala „Smak bezbroj svetova” Marva Vulfmana i Džordža Pereza pronaći ćete na casopiskus.rs !

U martu tekuće godine obeležava se četrdesetogodišnjica izlaska poslednjeg, dvanaestog broja „Smaka bezbroj svetova”. Drugim rečima, ovaj serijal, prava jedna vremenska kapsula, dovoljno je star i uticajan da se komotno može staviti u muzej. ✍🏽: Ivan Veljković @ivanvrough 🖼️: @carobna_knjiga 🎨: Džordž Perez Prikaz strip serijala „Smak bezbroj svetova” Marva Vulfmana i Džordža Pereza čeka vas na casopiskus.rs !

Od početka do kraja, priča o Abdisi Agi teče lepo, lako se razume i čitaocu predočava upravo ono što je potrebno. Sanim je dobar vizuelni pripovedač, i premda njegov uprošćen stil nije svačija šoljica čaja, jako je delotvoran za svrhu fabule. I naravno, emotivne tačke su raspoređene gde i kako im je mesto, sa dovoljnom dozom velelepnosti; tu izdvajamo scene gde Abdisa Aga ljubi tlo Etiopije nakon povratka, te reči Hajla Selasija, i na kraju Agin pogled ka zalasku sunca dok je major zaodenut etiopskom zastavom. Opet, ovo ume da bude malo previše, ali je ovde dodato unutar granica dobrog ukusa. ✍🏽: Ivan Veljković @ivanvrough 🖼️: Minas Halefom i @deveta_dimenzija O stripu „Aga” čitajte na casopiskus.rs !

A o čemu je reč u „Agi”? Istoimeni junak stripa je istorijska ličnost Abdisa Aga, borac koji je tokom drugog Italijansko-abisinijskog rata (vođenog 1935–1936. godine) ranjen i docnije uhvaćen. Sa samo 17 godina, mladi Aga je prebačen prvo na Siciliju, pa onda na ostrvo Azinara u okolini Sardinije. Unutar ovog vojnog logora je upoznao mnoštvo ljudi, poput kćerke etiopskog cara Hajla Selasija i, ključno je navesti, jugoslovenskih vojnika, poput kapetana Julija Kačića. Sa ovim jugoslovenskim vojnicima, ali i vojnim zatvorenicima sa drugih strana meridijana, Aga je planirao eventualno bekstvo sa ostrva, što je, matematičkom progresijom, preraslo u gerilski rat na prostoru Italije. Već odabran kao predvodnik i major (čin su mu dodelili upravo kolege gerilci), Aga je, u džipovima i vijoreći zastave Etiopije i Jugoslavije, trijumfalno i doslovce ušao u Rim pred kraj rata, kada se Italija već predala saveznicima. Ovo je prvi put u istoriji ove zemlje da je jedan Afrikanac pobedonosno ušao u njen glavni grad, što je i simbolično i vrlo bukvalno označilo pobedu Etiopije nad okupatorom, verovatno jedinim pravim okupatorom ove afričke države tokom zadnjih nekoliko vekova. ✍🏽: Ivan Veljković @ivanvrough 🖼️: Minas Halefom i @deveta_dimenzija Više o stripu „Aga” čitajte na casopiskus.rs !

/2026/01/stevan-subic.html izdavač @carobna_knjiga