Agelast Podcast

NOVI MERCH JE TU!!! Unisex bele majice (over size kroja, debljeg 100% pamuka, 240g), cegeri i Kućooo čarape u dve boje i veličine (žute i bele, 36-40 i 41-46). Sve informacije na [email protected] i na profilu @agelast_production Sve dizajnirao, kao i uvek do sada, @linnchlinnch

“Iz Beograda mi javljaju vest da je umro Ljuba Tadić...” Jelena Stupljanin je jedna od najvidljivijih glumica u Srbiji danas, ali ne zbog uloga. Društveno-politički kontekst u zemlji je poslednjih godina takav da je javnost pre svega prepoznaje po aktivizmu: ekološkim protestima, borbi protiv iskopavanja litijuma, podršci studentskim protestima, tužbama protiv režimskih tabloida. Zbog svega toga, njena bogata glumačka karijera neretko ostaje zapostavljena u medijima. Glumu je završila na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu u klasi profesorke Gordane Marić, a zatim i specijalističke studije mjuzikla pri Univerzitetu umetnosti. U Njujorku se usavršavala kroz osamnaestomesečni program na Li Strazberg pozorišnom i filmskom institutu, školi koja je iznedrila tzv. method acting i čija su predavanja prošle velike glumačke zvezde, poput Al Paćina, Roberta De Nira ili Meril Strip. U SAD-u je provela 12 godina, tokom kojih je usavršavala glumačke veštine, bila članica pozorište trupe „Rising Phoenix Repertory“, igrala Šekspira u Central Parku, predavala glumu, snimala nezavisne filmove. Za ulogu u filmu „Cirkus Kolumbija“ Danisa Tanovića iz 2010. osvojila je nagradu za najbolju glumicu na Alexandria Film Festivalu, a za ostvaranje u filmu „Sve kako treba“ Nikole Stojanovića, nagrađena je za najbolju žensku ulogu na Bašta Festu 2021. godine. O Jeleninom putu od slučajnog otkrivanja talenta za glumu do njujorške scene, devedesetim godinama koje su je formirale, životu u emigraciji, povratku u Srbiju, ali i ceni koju plaća za aktivizam, razgovaramo u novoj epizodi podkasta. Cela epizoda je dostupna na našem youtube kanalu i svim podkast platformama.

Preminuo je Predgrag Koraksić — Koraks, jedan od najznačajnijih političkih karikaturista u Srbiji. Čovek sa karijerom dugom preko sedam decenija. Njegova životna priča i kontinuitet u radu su neodvojivi od novinarskog, umetničkog, javnog i političkog života ovog društva. Bio je i ostao deo identiteta svakoga od nas. Posedovao je moralni i etički kompas u medijima koji nam danas nedostaje više nego ikada pre. Poslednji intervju je dao upravo za Agelast magazin. Ceo intervju možete pročitati na agelast.io Intervju: @marina3ec Fotografija: @emilijastanisic

Šta je zajedničko humoru i hororu? Šta humor čini smešnim? Rumena Bužarovska je među čitaocima poznata po karakterističnom humoru, koji vas, osim do smeha, dovodi i do osećaja nelagode. Scene i dijalozi koje pronalazimo u njenim pričama napisani su tako da nam deluju poznato, kao da su se desile nama ili nekome nama bliskom. Smešne su zato što se u njima pronalazimo, istovremeno suočavajući se sa istinama o sebi i društvu koje nije lako prihvatiti. Bužarovska je humor istraživala za doktorat, nakon čega je objavila studiju o humoru u savremenoj makedonskoj i američkoj kratkoj priči. Gošća naredne epizode našeg podkasta je Rumena Bužarovska, makedonska književnica koja u svojim delima dosledno istražuje svakodnevnicu savremenog čoveka, iz kritičkog i neretko ironičnog ugla. Teme kojima se bavi imaju širi društveni značaj zbog toga što osvetljavaju realnost tranzicionih društava na Balkanu, te na vrlo slikovit i razumljiv način prikazuju univerzalne obrasce rodnih i društvenih odnosa. Rumena Bužarovska je rođena u Skoplju, delove odrastanja je provela u SAD-u, a u rodnom gradu danas je redovna profesorka američke književnosti i prevođenja na Filološkom fakultetu „Blaže Konesi“ Univerziteta „Sv. Ćirililo i Metodije“ u Skoplju. Njene knjige su prevedene na više od 15 jezika, a priče iz zbirki „Moj muž“ i „Nikuda ne idem“ adaptirane su za pozorište u šest evropskih zemalja. Autorka je romana „Toni“, četiri zbirke kratkih priča: „Žvrljotine“, „Osmica“, „Moj muž“ i „Nikuda ne idem“, zatim zbirku eseja „Nakon Boga, Amerika“, te knjige za decu „Šta je videla bubamara“. Priznata je i kao književna prevoditeljica sa engleskog na makedonski, a prevodila je značajne autore kao što su Selindžer, Kuci, Kapote, O’Konor i Luis Kerol. Premijera epizode je sutra u 20č!

„SS je sprovodio eksperimente kontrole uma u logoru Dahau, uz pomoć meskalina i LSD-a“ Droge su bile duboko utkane u funkcionisanje Trećeg rajha, od metamfetamina koji je u obliku pervitina deljen vojnicima u milionima tableta, preko opioida i kokaina koje je Hitler primao svakodnevno, pa to eksperimenata sa psihodeličnim supstancama u koncentracionim logorima. Na tržištu nacističke Nemačke čak je postojala čokolada s dodatkom metamfetamina, namenjena domaćicama koje su morale da ostanu kod kuće, dok su im muževi bili na ratnim bojištima. Uprkos tome što su Drugi svetski rat i nacistička Nemačka među najtemeljnije istraženim temama u istoriji čovečanstva, ovakve informacije su sve do 2015. godine javnosti bile nepoznate. Te godine je objavljena knjiga „Odvaljeni: Droge u Trećem rajtu“, koja je promenila način na koji gledamo period nacističke Nemačke, otkrivajući značajnu ulogu masovne upotrebe droga. Autor ove knjige je Norman Oler, ekskluzivni gost naredne epizode našeg podkasta. Nemački pisac, novinar i scenarista je pet godina proveo u vojnim i državnim arhivima Nemačke i SAD, istražujući dokumente od kojih mnogi nisu otvoreni još od kraja Drugog svetskog rata, uključujući dnevnike Hitlerovog ličnog lekara, čoveka koji je sa firerom provodio više vremena nego bilo ko iz njegovog okruženja. Olerov prvi roman, „Die Quotenmaschine“ iz 1995. bio je prvi hipertekstualni roman u svetskoj književnosti, dok je njegov drugi roman „Mitte“ nemački Špigl proglasio remek-delom. Bio je koscenarista za film „Palermo shooting“ Vima Vendersa. Svetsku slavu donela mu je knjiga o drogama u trećem Rajhu, najpoznatija po engleskom prevodu „Blitzed: Drugs in Nazi Germany“ i koja je prevedena na više od 30 jezika, uključujući i srpski. Njen svojevrsni nastavak je knjiga „LSD za mamu“ u kojoj Oler istražuje istoriju LSD-a, od nacističkih eksperimenata, preko programa CIA-e, pa do odluke da ovu supstancu da sopstvenoj majci oboleloj od Alchajmerove bolesti. Cela epizoda je dostupna na našem youtube kanalu i svim podkast platformama.

“Radikalno suočavanje sa problemima vodi ka progresu društva.” Na Balkanu, živimo u društvima u kojima često postoji razlika između deklarisanih vrednosti i svakodnevne prakse. Iako se u javnom diskursu ističu ideje jednakosti, slobode i modernizacije, u odnosima su i dalje prisutni različiti oblici hijerarhije, nejednaka raspodela moći i generacijski nasleđena „pravila ponašanja“. Upravo taj jaz između zvaničnih društvenih narativa i stvarnog iskustva ljudi postaje važna tema savremene književnosti. Gošća naredne epizode našeg podkasta je Rumena Bužarovska, makedonska književnica koja u svojim delima dosledno istražuje svakodnevnicu savremenog čoveka, iz kritičkog i neretko ironičnog ugla. Teme kojima se bavi imaju širi društveni značaj zbog toga što osvetljavaju realnost tranzicionih društava na Balkanu, te na vrlo slikovit i razumljiv način prikazuju univerzalne obrasce rodnih i društvenih odnosa. Rumena Bužarovska je rođena u Skoplju, delove odrastanja je provela u SAD-u, a u rodnom gradu danas je redovna profesorka američke književnosti i prevođenja na Filološkom fakultetu „Blaže Konesi“ Univerziteta „Sv. Ćirililo i Metodije“ u Skoplju. Njene knjige su prevedene na više od 15 jezika, a priče iz zbirki „Moj muž“ i „Nikuda ne idem“ adaptirane su za pozorište u šest evropskih zemalja. Autorka je romana „Toni“, četiri zbirke kratkih priča: „Žvrljotine“, „Osmica“, „Moj muž“ i „Nikuda ne idem“, zatim zbirku eseja „Nakon Boga, Amerika“, te knjige za decu „Šta je videla bubamara“. Priznata je i kao književna prevoditeljica sa engleskog na makedonski, a prevodila je značajne autore kao što su Selindžer, Kuci, Kapote, O’Konor i Luis Kerol. Koorganizatorka je večeri pripovedanja ženskih priča „PičPrič“ i koautorka feminističkog podkasta „Radio Mileva“. Premijera epizode je u nedelju u 20č!

Šta mislite, da li je moderno "otuđenje" i kultura ekrana počela sa mobilnim telefonima? Glasajte i napišite nam svoje mišljenje u komentarima.

Kako knjige mogu pomoći da se kao društvo suočimo sa problemima? Na Balkanu, živimo u društvima u kojima često postoji razlika između deklarisanih vrednosti i svakodnevne prakse. Iako se u javnom diskursu ističu ideje jednakosti, slobode i modernizacije, u odnosima su i dalje prisutni različiti oblici hijerarhije, nejednaka raspodela moći i generacijski nasleđena „pravila ponašanja“. Upravo taj jaz između zvaničnih društvenih narativa i stvarnog iskustva ljudi postaje važna tema savremene književnosti. Gošća naredne epizode našeg podkasta je Rumena Bužarovska, makedonska književnica koja u svojim delima dosledno istražuje svakodnevnicu savremenog čoveka, iz kritičkog i neretko ironičnog ugla. Teme kojima se bavi imaju širi društveni značaj zbog toga što osvetljavaju realnost tranzicionih društava na Balkanu, te na vrlo slikovit i razumljiv način prikazuju univerzalne obrasce rodnih i društvenih odnosa. Rumena Bužarovska je rođena u Skoplju, delove odrastanja je provela u SAD-u, a u rodnom gradu danas je redovna profesorka američke književnosti i prevođenja na Filološkom fakultetu „Blaže Koneski“ Univerziteta „Sv. Ćirililo i Metodije“ u Skoplju. Njene knjige su prevedene na više od 15 jezika, a priče iz zbirki „Moj muž“ i „Nikuda ne idem“ adaptirane su za pozorište u šest evropskih zemalja. Autorka je romana „Toni“, četiri zbirke kratkih priča: „Žvrljotine“, „Osmica“, „Moj muž“ i „Nikuda ne idem“, zatim zbirku eseja „Nakon Boga, Amerika“, te knjige za decu „Šta je videla bubamara“. Priznata je i kao knjižavna prevoditeljica sa engleskog na makedonski, a prevodila je značajne autore kao što su Selindžer, Kuci, Kapote, O’Konor i Luis Kerol. Koorganizatorka je večeri pripovedanja ženskih priča „PičPrič“ i koautorka feminističkog podkasta „Radio Mileva“. Premijera epizode je u nedelju u 20č!

Čiji je radio izum? Markoni ili Tesla? Kako je radio promenio svet? Kako nove tehnologije, kada se pojave, menjaju ljudsko društvo, način na koji kreiramo i konzumiramo kulturu? Politiku? Ekonomiju? Kako tehnologije menjaju naše odnose, naš jezik? Našu psihološku konstituciju? Kako se tehnologija upotrebljava, zloupotrebljava i kako sa novim tehnologijama da izađemo na kraj? Da li su problemi sa kojima se suočavamo novi ili smo se sa njima sretali ranije? Da li nešto možemo da naučimo iz istorije medija što može da nam pomogne danas? Ova epizoda podkasta je nastala u okviru UNESCO projekta „Izgradnja poverenja u medije u Jugoistočnoj Evropi: Podrška novinarstvu kao javnom dobru“, koji finansira EU.

U toku su radikalne promene na koncertnom tržištu, koje će doneti komforniji ali i značajno skuplji način praćenja muzičkih nastupa uživo. Ništa od besplatnog pevanja za narod. Idete li vi na koncerte? Novi tekst Dragana Ambrozića na našem sajtu, link možete naći u opis profila. Ilistracija: @korac_nikola

“Heroin se reklamirao kao sirup protiv kašlja i sredstvo za uspavljivanje dece.” Droge su bile duboko utkane u funkcionisanje Trećeg rajha, od metamfetamina koji je u obliku pervitina deljen vojnicima u milionima tableta, preko opioida i kokaina koje je Hitler primao svakodnevno, pa to eksperimenata sa psihodeličnim supstancama u koncentracionim logorima. Na tržištu nacističke Nemačke čak je postojala čokolada s dodatkom metamfetamina, namenjena domaćicama koje su morale da ostanu kod kuće, dok su im muževi bili na ratnim bojištima. Uprkos tome što su Drugi svetski rat i nacistička Nemačka među najtemeljnije istraženim temama u istoriji čovečanstva, ovakve informacije su sve do 2015. godine javnosti bile nepoznate. Te godine je objavljena knjiga „Odvaljeni: Droge u Trećem rajtu“, koja je promenila način na koji gledamo period nacističke Nemačke, otkrivajući značajnu ulogu masovne upotrebe droga. Autor ove knjige je Norman Oler, ekskluzivni gost naredne epizode našeg podkasta. Nemački pisac, novinar i scenarista je pet godina proveo u vojnim i državnim arhivima Nemačke i SAD, istražujući dokumente od kojih mnogi nisu otvoreni još od kraja Drugog svetskog rata, uključujući dnevnike Hitlerovog ličnog lekara, čoveka koji je sa firerom provodio više vremena nego bilo ko iz njegovog okruženja. Olerov prvi roman, „Die Quotenmaschine“ iz 1995. bio je prvi hipertekstualni roman u svetskoj književnosti, dok je njegov drugi roman „Mitte“ nemački Špigl proglasio remek-delom. Bio je koscenarista za film „Palermo shooting“ Vima Vendersa. Svetsku slavu donela mu je knjiga o drogama u trećem Rajhu, najpoznatija po engleskom prevodu „Blitzed: Drugs in Nazi Germany“ i koja je prevedena na više od 30 jezika, uključujući i srpski. Njen svojevrsni nastavak je knjiga „LSD za mamu“ u kojoj Oler istražuje istoriju LSD-a, od nacističkih eksperimenata, preko programa CIA-e, pa do odluke da ovu supstancu da sopstvenoj majci oboleloj od Alchajmerove bolesti. Cela epizoda je dostupna na našem youtube kanalu i svim podkast platformama.

Feneomeni sa kojima imamo posla danas u savremenim medijima, iako izgledaju radikalno novo, nisu rođeni danas i nisu posledica današnjih tehnologija. Svako vreme je u skladu sa novim tehnologijama imalo pojedince i grupe koji su, uz političku volju autoritarnih režima instrumentalizovali njihovu moć radi osvajanja prednosti nad konkurencijom i pojačavanja propagandnog i političkog uticaja na javnost. Svaki put su se iz toga rađali zakonski okviri koji su te uticaje prepoznavali, uređivali, zabranjivali ili kontrolisali. Preduslov za to je uvek bila, pre svega, medijska pismenost onih koji donose odluke, ali i šire javnosti. Ne možemo da razumemo mediji kojim se bavimo ukoliko ne razumemo tehnologiju na kojoj počiva. Radio je, na primer, bila prva tehnologija koja je imala mogućnost prelaska nacionalnih granica i bio je zloupotrebljivan kao jedno od glavnih propagandnih oruđa Drugog svetskog rata, ali smo istovremeno prepoznavali i potencijal ovakvog medija za napredak civilizacije. Pitanje nikada nije bilo da li je tehnologija dobra ili loša, već motiva onih u čijim rukama se nalazi i obaveza koje imaju prema društvu u kojem nastaju. Zato je u novoj epizodi serijala o medijskoj pismenosti gošća rektorka Univerziteta umetnosti u Beogradu, dr Mirjana Nikolić. Ona pokriva brojne oblasti kada su u pitanju mediji, između ostalog odnos medija i obrazovanja, etiku medija, istoriju medija, produkciju elektronskih medija, kao i umetnost i kulturu u medijima u funkciji evropskih integracija, ali i brojne drugr aspekte ove oblasti. Ova epizoda podkasta je nastala u okviru UNESCO projekta „Izgradnja poverenja u medije u Jugoistočnoj Evropi: Podrška novinarstvu kao javnom dobru“, koji finansira EU.